|
Dnevnik.hr Pričanje priča!
POGLAVLJA credits
|
10. Vijest
"Da, dobro sam"-odgovorila sam. "Izgledaš kao da nisi spavala sto dana"-komentirala je Ena. "Ne, stvarno. Dobro sam"-rekla sam joj. "Ena nađemo se na parkiralištu točno u tri"-rekao je Rick Eni. "Ne. Idem sama"-rekla mu je Ena. "Ideš samnom i točka!"-rekao je Rick podižući ton glasa. "Joj, dobro. Isuse kako si naporan"-rekla je Ena i okrenula očima. "Da se ne ponašaš kao malo dijete možda bi i išla sama"-komentirao je Rick. "A da si ti malo pristojniji možda bih se ponašala drugačije"-rekla je Ena. "Dosta! Nisam spavala, glava me boli i loše mi je. Ne treba mi još vaša svađa!"-rekla sam glasno tako da su oboje zašutjeli. "Zašto jednostavno nisi ostala doma?"-pitao me Rick. "Neće mi biti bolje od toga"-rekla sam bezobrazno. "Pa možda bi ti bilo bolje"-rekla je Ena. Došli smo do parkirališta i ja sam brzo izašla iz auta i krenula brzim korakom. "Will! Will stani!!"-vikao je Rick, ali se nisam okrenula i stala. Došla sam do svog ormarića i uzela svoj iPod. Kada sam zatvorila ormarić, ugledala sam Toma. "Bok Tome"-pozdravila sam ga. "Oh, bok. Kako si?"-pitao me. "Ne baš najbolje. Ti?"-odgovorila sam mu. "Pa, relativno dobro. Kako je Ena?"-pitao me Tom. "Ne vjerujem da joj je najbolje. Rick je postao užasan. Stalno je kontrolira"-rekla sam mu. "Zbog tuluma?"-pitao me. "Da, a i zato što je jedan dan nije bilo. Pobjegla je"-odgovorila sam. "Jadna ona. Rick je zaista postao čudan zadnjih dana"-rekao je Tom. Zazvonilo je zvono, pa je Tom krenuo prema učionici. Ja sam otišla na matematiku, a usput sam srela Johna. "Zdravo ljepotice"-pozdravio me John. "Bok"-rekla sam. Spustila sam glavu i htjela sam krenuti dalje, ali John me primio za ruku. "Jesi li dobro?"-pitao me. "Da, dobro sam. Mogu li sada ići?"-pitala sam ga i krenula dalje. Ušla sam u učionicu i sjela u klupu. Profesor je pisao zadatke na ploču, a ja sam ih zapisivala i uspjevala rješiti. Polako sam rješavala zadatak za zadatkom i na poslijetku me profesor prozvao da dođem na ploču. Rješila sam zadatak i dobila sam peticu, te sam se vratila na mjesto. Zvonilo je zvono za kraj sata, pa sam zapisala zadaću na brzinu i otišla sam u WC. Unutra je bilo par cura koje poznajem, ali brzo su izašle. Sjela sam se ispod prozora kroz koji je dopirala zraka sunca. Otvorila sam knjigu iz engleskog i ponavljala sam tekst. Dok sam to čitala, u WC je ušla Sandy. "Bok Will"-pozdravila me Sandy. "Bok"-odvratila sam joj. "Pa, kako ste ti i John?"-pitala me. Podignula sam glavu i blijedo je pogledala. Ona zna. "Kako to misliš?"-pitala sam je. "Nemoj se pretvarat. Vidi se iz aviona"-rekla je. "Ja... Ja ne znam što da kažem"-počela sam. "Ne moraš ništa reći. Samo ga čuvaj jer je on stvarno drag dečko. Nikada ne bi nikome učinio nešto nažao"-rekla je. Kimnula sam glavom i spremila knjigu u torbu. Kada sam ustala, Sandy više nije bilo. Izašla sam iz WC-a i srela sam Enu. "Idemo?"-pitala me. Krenule smo na sat geografije. Cijeli sat smo šutjele. Razmišljala sam o tome da kažem Eni za mene i Johna. No, nisam joj rekla. Zvonilo je za kraj sata i brzo sam izašla iz učionice. "Ideš samnom do kantine?"-pitala me Ena. "Ne, ne idem"-odgovorila sam joj. "Zašto?"-pitala me. "Ako Rick pita, reci da... da moram nešto obaviti"-rekla sam joj i izašla sam iz učionice. Poslala sam Johnu poruku da se nađemo ispod stepenica i otišla sam tamo. Za dvije minute tu je bio John. "Što ti je? Jesi ti dobro?"-pitao me i sjeo kraj mene. "Nije mi uopće dobro. Ne mogu ja ovo. Ne mogu šutjeti o nama. Ja ne želim biti s Rickom, ne mogu"-počela sam govoriti. "Šššš, nemoj se brinuti bit će sve uredu"-rekao je John i zagrlio me. Ali, to mi nije pomoglo. Osjetila sam da su mi se oči napunile suzama. Pokušala sam sam ih suspregnuti, ali jedna mi je pobjegla. "Ti plačeš?"-pitao me John. "Ne"-rekla sam mu i obrisala svoje suzne oči. John me pogledao bolje i rekao je: "Jesi li ti danas spavala?" Odmahnula sam glavom, a John je ustao i povukao me. "Onda ideš doma spavati"-rekao je i krenuo je prema autu. "Stani"-naredila sam mu. "Što ne valja?"-pitao me. "Ne mogu spavati. Uvijek sanjam čudan san"-rekla sam mu. "Sada ću ja biti kraj tebe"-rekao je i osmjehnuo mi se. Nisam mu uzvratila osmjeh, ali sam krenula za njim. "Idem po auto"-rekao je John. Kada je John otišao, vidjela sam Ricka. I on je mene vidio. Krenuo je prema meni, ali ja sam počela trčati prema Johnu. Rick je također počeo trčati zamnom. "Will, stani!!"-zaderao se. Nisam ga poslušala. Trčala sam prema drguom kraju parkirališta gdje se izlazi. Imala sam sreću jer je John došao s autom. Brzinski sam otvorila vrata i ušla u auto. "Vozi, vozi, vozi!"-naredila sam mu i John je brzo krenuo. U retrovizoru sam vidjela kako je Rick bacio torbu na pod i kako je ostao gledati za nama. "Kamo idemo?"-pitala sam Johna. "Vozim te doma. Moraš spavati"-rekao je. "Ali sanjat ću opet"-pobunila sam se. "Biti ću kraj tebe"-rekao je, pa sam popustila. Došli smo kod mene i John je parkirao. Auta nije bilo doma, pa sam zaključila da mame i tate još nema doma. Ušli smo u kuću i krenuli smo u moju sobu. Ostavila sam torbu kraj vrata i legla sam se na krevet. "Presvuci se"-naredio mi je John. Ustala sam se i otišla sam u kupaonicu. Obukla sam pidžamu i oprala zube te sam se vratila nazad. John je sjedio na stolcu kraj mog kreveta i čekao me da se vratim. Uvukla sam se u krevet, a on mi je primio ruku. "Slatko sanjaj"-rekao je i poljubio me u čelo. Zaspala sam za manje od minute. *** Zelenilo. Oko mene bilo je sve zeleno. Trava je bila zelena prekrivena predivnim cvijećem. Nalazila sam se na livadi. Pogledala sam ispred sebe i uočila sam visoka i raskošna drveća zelene boje kako se njišu lagano na povjetarcu. Iza sebe sam mogla čuti potok kako žubori. Bilo je predivno. Stajala sam na livadi u bijeloj, laganoj haljinici na cvijetiće. Kosa mi je bila raspuštena i vijorila je na povjetarcu. Zatvorila sam oči i udahnula sam miris koji se širio livadom. Otvorila sam oči i vidjela sam Johna kako trči prema meni, pa sam i ja potrčala prema njemu. Zagrlio me i rekao: "Volim te". "I ja tebe"-odvratila sam mu. Zatvorila sam oči, a John me poljubio. U tom trenutku začuo se pucanj. John me pogledao u oči i počeo je padati na tlo. "Ne"-rekla sam. Pogledala sam ispred sebe i ugledala sam Ricka. "Kako si mogla?"-pitao me. "Rick oprosti, ja nisam htjela..."-počela sam govoriti. "Rekla si mi da sam jedini. Rekla si da drugi ne postoji. Obećala si!!"-počeo se derati. Krenuo je prema meni i Johnu, a ja se nisam mogla pomaknuti. Prilazio je bliže i bliže. Došao je do Johna i odgurnuo ga je nogom u potok. Johnovog tjela više nije bilo. "Ne!"-uskliknula sam. Rick me primio za ruke. "Rick to me boli"-rekla sam mu. "Kako si mogla? Rekla si mi da sam jedini"-bilo je jedino što je Rick govorio. "Au, Rick pusti me"-uskliknula sam. "Prokletnice!"-rekao je Rick i uperio je pištolj u mene. "Rick, ne!!!"-zaderala sam se. Prekasno. Rick je zapucao i pogodio me. U tom trenutku sam se probudila. "John? Gdje si?"-počela sam ga dozivati. Nije ga bilo u sobi. Pogledala sam kroz prozor i uočila da nema auta. Ustala sam se iz kreveta i krenula sam prema kupaonici. Umila sam se i obukla u trenirku. Vratila sam se u sobu i na stolu sam vidjela poruku. Pisalo je: Will, otišao sam doma jer je već bilo kasno. Rick se trebao također vratiti doma, pa da ne bi pomislio da ga varaš. Nadam se da si se naspavala. S ljubavlju, John! Spremila sam poruku u ladicu i sjela sam na krevet. Na mobitelu sam vidjela da imam poruku. Bio je to Rick. Rick: 'Molim te dođi danas do mene trebao bih ti nešto reći'. Odgovorila sam mu da ću doći za pet minuta. Obukla sam si gornji dio trenirke jer je vani puhao vjetar i izašla sam van. Došla sam do Ricka i pozvonila sam. Otvorio mi je Rick. "Oprosti što sam te danas pokušala izbjeći. Otišla sam doma spavati"-rekla sam mu. Rick nije ništa rekao već me samo zagrlio. "Što se događa?"-pitala sam ga. Rick nije i dalje progovorio, već me poveo za sobom u njegovu sobu. On je zatvorio vrata, a ja sam sjela na krevet. "Možeš li mi reći što se događa?"-pitala sam ga. "Selimo se"-rekao je. |
