|
Dnevnik.hr Pričanje priča!
POGLAVLJA credits
|
21. Sreća je iluzija
Netko je viknuo moje ime. Ženski glas. Poznati glas. Ena? Da, to je Ena. "Will! Will, čuješ li me? Dajte joj mjesta!"-derala se Ena. Enin glas je zvučao zabrinuto i tužno. "Zovi Ricka!"-rekla je nekome. Srce me još više zaboljelo. Toplina je prošla mojim tijelom, ali nakon toga odmah hladnoća. Nečije ruke su me pogladile po kosi. Bila sam svjesna, ali nisam mogla otvoriti oči. Boljela me glava. Osjetila sam nešto toplo na glavi. "O ne"-rekla je Ena. To nije dobro zvučalo. Sada sam polako gubila svijest. "Zovite hitnu!"-sada je već viknuo muški glas. Bilo je to zadnje što sam čula. Sada sam zaista zaspala. *** "Budi se"-rekao je jedan ženski glasić. "Will?"-zazvala me Ena. "Ja sam tome kriv"-rekao je Rick. "Znam da jesi. Kako si joj mogao to reći? Rick, pa vi se volite!"-rekla je Ena. "Bio sam ljut jer je išla Johnu. Ne znam zašto je to napravila"-rekao je Rick. "To nije bio razlog da prekineš s njom"-prekorila ga je Ena. "Nisam to ozbiljno mislio"-rekao je. "E pa ona je to očito ozbiljno shvatila. Pogledaj što se dogodilo zato jer si se ti htio malo našaliti!"-uzvratila je. Nisam mogla shvatiti. Što se dogodilo? Zašto me boli i ruka i glava? Otvorila sam oči. Ležala sam u bijeloj sobi. Poznata mi je bila. "Gdje sam ja to?"-pitala sam. "U bolnici si"-odgovorila mi je Ena. "Zašto? AA! Boli me ruka"-rekla sam. "Nemoj se naprezati"-naredio mi je Rick. "Što ti radiš ovdje?"-pitala sam ga hladno. "Kako to misliš?"-pitao me. "Prekinuli smo. Nemaš što tražiti ovdje"-podsjetila sam ga. "Šalio sam se. Nisam to ozbiljno mislio"-rekao je brzo. "Ta šala mi se nije svidjela. Izađi"-naredila sam mu. Oboje su me pogledali u čudu. "Kako to misliš?"-pitao me Rick. "Izađi van. Ljuta sam na tebe. I morat ćeš se malo više potruditi ako želiš da ti oprostim"-odgovorila sam mu i pokazala sam rukom prema izlazu. Okrenuo se i izašao bez riječi. "Will, zašto..."-počela je Ena. "Neću mu samo tako oprostiti. Nije mi bilo svejedno kad mi je rekao da me ostavlja"-rekla sam joj. Ena ga je cijelo vrijeme pokušavala opravdati. Nisam je slušala. Ono što mi je napravio me stvarno povrijedilo. Osjećaj boli koji mi je dao bio je neopisiv. Kao da je nestalo boje s planeta, sreće, glazbe... Svega! Bila sam spremna oprostiti mu kad mi je rekao da se šalio, ali nisam. Nisam mu oprostila zbog toga što ne želim da misli kako ću mu dopuzati u naručje ćim to zaželi. "Idi Ricku. On te sada više treba"-rekla sam joj. "Možeš li mu oprostiti?"-pitala me. "Oprostit ću mu. Ali ne sada. Niti sutra. Sam će morati smisliti ispriku"-odgovorila sam joj. Ena je izašla iz sobe. Pogledala sam se u ogledalo. "O, Bože"-zgrozila sam se. Oko glave sam imala zavoj, ruka mi je bila u gipsu, a na ramenu sam imala veliku modricu. "Bravo ja"-rekla sam si. "Zdravo Will, kako si?"-pitala me doktorica. "Oh, dobro sam. Glava me malo boli, ali sve je uredu"-odgovorila sam joj. "Pa, sve se čini uredu. Još ćeš danas ostati ovdje na promatranju pa onda sutra pretrage i možeš doma"-rekla je. "Hvala"-uzvratila sam. "Sad ću ti dati sedativ, moraš odspavati"-rekla je. "Možete li, molim vas, ne reći ništa roditeljima o ovome? Oni su napokon otputovali i ne bih im željela to pokvariti"-pitala sam. "Ma naravno"-rekla je i dala mi tabletu. Popila sam tabletu, spustila glavu na krevet i zaspala. *** Sljedeći dan sam provela na pretragama. Bila sam na snimanju glave i ruke. U četiri sata došla je Ena. Nadala sam se da će i Rick doći. "A, gdje je Rick?"-pitala sam je. "Nije mogao doći. Kada izlaziš?"-pitala me. "Sutra dođi po mene"-rekla sam. "Kada ti roditelji odlaze?"-pitala me. "Jučer su otišli. Nisam im ništa rekla o ovome"-odgovorila sam joj. "Shvaćam. Pa, par dana ćeš biti kod mene"-rekla je. "Jesi rekla roditeljima?"-pitala sam je. "Da. Mama je bila zabrinuta, rekla je Ricku da je stvarno budala. Tata ju je pokušao smiriti. Pravi cirkus!"-rekla je sa smješkom. "Mogu samo zamisliti"-rekla sam. Pogledala me. "Što je?"-pitala sam je. "Zbilja mu je žao"-rekla je. "Da i meni je"-rekla sam joj. Ispričala mi je sve što smo radili u školi. Za pet dana smo je trebali završiti, napokon. Nijednom više nije spomenula Ricka. Nakon dva sata, morala je otići doma. Ja sam sjedila na krevetu i pisala zadaću da si odvučem pažnju. Bilo mi je strašno dosadno. Do kraja dana sam gledala TV, pa sam otišla spavati. *** Sljedeće jutro mi je doktorica skinula povez s glave, ali ruka je ostala u gipsu. Za sedam dana sam ga trebala doći skinuti. Ena je došla po mene oko pola četiri. Nalazi su svi bili uredu, pa me doktorica nije toliko gnjavila. "Sad ideš ostaviti doma stvari i presvući se"-rekla je Ena. "Zar nekud idem?"-pitala sam je. "Neću ti reći, ali lijepo se obuci"-rekla je. "Ena"-uzdahnula sam. "Ne, nema ništa Ena. Napravit ćeš što sam ti rekla"-naredila je. "No, dobro"-rekla sam. Parkirala se ispred moje kuće, pa smo zajedno ušle u kuću. "Smijem telefonirati?"-pitala me. "U kuhinji je telefon"-odgovorila sam joj i otisla sam se otuširati. Napokon sam bila sama u svojoj sobi. Na krevetu sam našla narančaste hlače i bijelu majicu. Ena je bila ovdje. Otišla sam u kupaonu i pustila sam vodu da teče. Iz ormara sam izvadila ručnik i sapun i stavila ih na stalažu. Spustila sam kosu i skinula se te sam ušla pod tuš. Dugo sam se tuširala. "Will, budeš li više izašla?"-viknula je Ena. Zatvorila sam vodu i izašla sam. Obrisala sam se ručnikom i obukla sam donje rublje. Ena je bila u sobi. Na sebe sam navukla hlače i majicu. "Napokon!"-rekla je-"Hajde, idemo". Krenule smo prema njezinoj kući. "Hajde uđi, otvoreno ti je. Ja ću sada doći"-rekla je. Ušla sam u kuću, a Ena je zaključala vrata. "Ena! Ena, otvori mi! Ena!!"-vikala sam. No, kad sam vidjela da to nema smisla, odustala sam. Krenula sam prema dnevnoj sobi. Ušla sam u nju i na stolu sam vidjela bijeli papir na kojem je bilo napisano moje ime. Otvorila sam je. "GORE"-pisalo je velikim slovima. Krenula sam stepenicama prema katu. Na podu su bile latice crvenih ruža. Vodile su prema jednoj sobi. Rickovoj sobi. Na vratima je bila zaljepljen papir. "Uđeš li sada, oprostila si mi. Otiđeš li, pokucaj dva puta"-pisalo je na papiru. Pokucala sam dva puta, ali nisam otišla. Rick je otvorio vrata i bio je spreman trčati zamnom. Bio je gol do pasa. Na njemu su bile obicne traperice. "Evo me"-rekla sam. Nije ništa rekao samo se nagnuo i poljubio me. Isprva ga nisam htjela poljubiti. "Zar mi baš nikad nećeš oprostiti?"-pitao me. Ništa mu nisam odgovorila. Počeo mi je opet ljubiti usne, pa vrat, a onda me je rukama povukao u sobu i zatvorio vrata... |
