|
Dnevnik.hr Pričanje priča!
POGLAVLJA credits
|
13. Ljubomora
"Kako to da nisi došao autom?"-pitala sam ga. "Nisam htio. Zaboravio sam kako je dobro ići pješke do škole"-rekao je. Nasmješila sam se i pridružila mu se. "Dobila sam pismo od Ricka"-rekla sam. John je šutio. "Kaže da je on dobro, ali Ena nije. Nije se uspjela uklopiti"-nastavila sam. "To je čudno. Pa Ena se obično odlično snašla ovdje"-rekao je John. "To sam i ja napisala. Stvarno je čudno"-dodala sam. "Hočeš ići danas u park?"-pitao me John. "Može, zašto ne. Oh, da. Rick te pozdravlja"-rekla sam. John opet nije ništa rekao. "Zašto šutiš? Svaki put kad spomenem Ricka ti šutiš"-komentirala sam. "Kada ti završava trening?-pitao me. "U četiri"-rekla sam, ali nisam htjela pitati opet isto. John i ja smo nastavili hodati prema školi. Nismo puno pričali. Kada smo došli u školu, svako je krenuo svojim putem. Ja sam otišla na sat likovnoga. Sjela sam u svoju klupu i počela sam crtati. Nisam crtala zadatak koji nam je profesorica zadala, već sam crtala anime lika. Cijeli sat sam se igrala sjenama i linijama. Profesorica je vidjela da ne crtam ono što trebam, ali nije se bunila. Kada je zvonilo, još sam ostala popravljati sjene. "Will, sat je odavno završio"-rekla je profesorica. Spremila sam svoje stvari i htjela sam izaći. Profesorica me zaustavila. "Voljela bih da mi daš svoj rad"-rekla je. "Nemam ga"-odgovorila sam joj. "Onaj koji si crtala. Anime, zar ne?"-rekla je. "Žao mi je, ali ti crteži nisu za druge"-odgovorila sam joj i izašla sam. Drugi sat sam imala engleski. Pisali smo zadaćnice, pa sam se požurila. Teme za pisanje su bile slobodne, pa sam ja izabrala ljubavnu. Pedeset minuta mi nije bilo dovoljno, pa sam pisala cijeli odmor. Nakon što sam napisala, predala sam zadaćnicu i izašla sam iz učionice. S druge strane je došao John. "Gdje si ti?"-pitao me John "Ovdje"-odgovorila sam mu. "Zadržala si se kod profesorice, a i nije te bilo na odmoru"-komentirao je. "Zar ti pratiš svaki moj korak? Prestani i nađi si život. Pusti me na miru"-odgovorila sam mu i otišla sam. Pod satom povijesti sam razmišljala o svojoj reakciji. Bilo mi je malo krivo što sam napala Johna. Poslala sam mu poruku u kojoj sam mu se ispričala i pitala sam ga vrijedi li naš dogovor. Odgovor je bio da vrijedi. Cijeli dan je brzo prošao bez ikakvih posebnih stvari. Jedino mi je još ostao trening. Sa curama sam otišla u svlačionicu gdje smo se presvukle i krenule smo u dvoranu. Ušle smo u dvoranu i bile smo u šoku. Dizzy je plesao sambu sa jednom curom. Cura je bila tamnije puti i imala je dugačku crnu kosu. Na sebi je imala trenirku i majicu, a na nogama cipele. Plesali su preko cijele dvorane i okretali se. Kada je pjesma završila, Dizzy nam je prišao. "Što je ovo?"-pitala sam ga. "Ovo ćete sada učiti plesati. Samba"-rekao je. "Ti se šališ"-rekla sam. "Ne, ni najmanje"-rekao je i povukao me. "Ne, čekaj"-pobunila sam se, ali on je već počeo plesati samnom. "Samo me pusti da te vodim. Slijedi me!"-naredio mi je. Okretao me i vodio po cijeloj dvorani. Na kraju sam i shvatila korake i smijala sam se cijelo vrijeme. Na posljetku je me Dizzy samo predao dečku koji je stajao prvi u redu. On se osmjehnuo i počeo me voditi. Uživala sam. Smješila sam se cijelo vrijeme dok me on vodio i okretao. No, u jednom trenutku mi je pozlilo. Pustila sam dečka s kojim sam plesala i odjurila sam u svlačionicu držeći ruku preko ustiju. Pala sam na koljena u WC-u i povratila sam užinu. Primila sam se za glavu i naslonila sam se na zid. Pustila sam vodu u WC-u i ustala sam se. Isprala sam onaj odvratan okus iz ustiju i stavila sam žvaku u usta. Sjela sam na klupicu. Zamnom je došao dečko s kojim sam plesala. "Jesi li dobro?"-pitao me. "Da, dobro sam"-odgovorila sam mu. "Hoćeš da pozovem Dizzyija?"-pitao me. "Ne! Sad idem. Nema veze. Reci mu samo da ću doći u četvrtak, da se ne brine"-rekla sam mu i dečko je otišao u dvoranu. Pokupila sam svoje stvari i otišla sam doma. Doma sam se otuširala i oprala kosu. Presvukla sam se u traperice i majicu s kratkim rukavima. Kosu sam svezala u rep i krenula sam u park. John me već čekao tamo, pa sam mu se samo pridružila. "Hladna si u zadnje vrijeme"-rekao je. "Da, znam. A ti si ljubomoran"-komentirala sam. "Tu si u krivu"-pobunio se. "Ne, nisam"-rekla sam. John me ljutito pogledao. Izgledao je kao neki ubojica. Prošla me jeza. "Nisam ljubomoran"-rekao je i približio mi se. Nisam se odmaknula. "A ti i ja?"-pitao me. "Što s nama?"-pitala sam ga. "Što će biti s nama?"-pitao me. "Ne. Nas nema"-rekla sam mu. Primio me za ruku i stisnuo me. "Kako to misliš nas nema?"-pitao me tako ljuto da sam se sada stvarno bojala. "Pusti me. John, to me boli"-pokušavala sam ga nagovoriti da me pusti. "Odgovori mi na pitanje!"-zaurlao je. "Ne volim te! Ne volim te"-rekla sam mu. John mi je tada pustio ruku i činio se kao da je u šoku. "Ne volim te"-opet sam mu ponovila. "Kako to misliš? Pa, rekla si da me voliš!"-uzviknuo je. "DA! Ali bila sam zbunjena. Sada znam, sada sam sigurna. Ja sam za tebe postala zabranjeno voće"-rekla sam mu i ustala sam. John je ustao zamnom i povukao me k sebi. Osjetila sam njegovo prisutstvo blizu sebe. Nisam ni razmišljala da ću se ikada naći ovako blizu njega. Približio mi se još više, mogla sam osjetit njegov dah na svome licu. Njegove ruke su putovale mojim leđima, a ja kao da sam izgubila kontrolu nad sobom. Približio se usnama mome uhu i šapnuo: "Zabranjeno voće je uvijek najslađe!". Nakon što je to izgovorio, poljubio me. Bio je to zaista jedan čaroban trenutak. No, tada sam se sjetila Ricka. Odmah sam odgurnula Johna i pljusnula ga. Preko lica mu je ostao crveni otisak. "Više nikada, ali nikada da to nisi napravio!"-rekla sam mu. "Priznaj da si to htjela. Vidio sam ti to u očima"-navaljivao je John. "E pa krivo si vidio"-rekla sam mu i okrenula sam se da otiđem. John me povukao za ruku, a meni je postalo slabo. "Pusti me"-rekla sam mu. "Ili ćeš što?"-pitao me. "Ili ću..."-počela sam govoriti i onesvjestila sam se. Nisam osjetila da sam udarila glavom o pod. "Will!"-zaderao se John-"Will, jesi li dobro? Reci nešto! Will! Will, ljubavi!". "Ne zovi me ljubavi"-rekla sam i zatvorila sam oči. *** Probudila sam se u svome krevetu. Kraj mene nije bio John. Ustala sam se, a tada je mama ušla u sobu. "Ne možeš se ustati"-rekla mi je i vratila me nazad. "Što mi se dogodilo?"-pitala sam je i primila sam se za glavu. "Onesvjestila si se. Onaj dečko te donio kući"-rekla je. "Gdje je on?"-pitala sam je i naglo sam se podigla. "Dolje je"-rekla je. "Reci mu da ode. I reci mu da mi se više ne obraća"-rekla sam joj. "Posvađali ste se?"-pitala me. "Poljubio me"-rekla sam joj. "Pa, to nije razlog da ga otjeraš"-rekla mi je. "Rick je moj dečko. A John mi je samo PRIJATELJ"-naglasila sam. "Dobro, reći ću mu"-rekla je i otišla. Nije se vratila. Pogledala sam kroz prozor i vidjela sam da je John otišao. Kada je ulazio u auto, pogledao je prema mome prozoru i izgledao je bijesno. Brzo se odvezao, a ja sam se legla nazad u krevet. Iz ladice sam izvadila pismo i ponovo sam ga pročitala. Kasnije sam ga pospremila u ladicu i dohvatila sam knjigu iz matematike. Počela sam rješavati zadatke koje smo imali za zadaću. Kada sam to napravila, učila sam geografiju i povijest. Bilo mi je strašno dosadno. Bacila sam knjigu na pod i uzela sam svoj blok za crtanje. Crtala sam cvijet na svome prozoru. Kada sam ju nacrtala, odložila sam je na stol. Ustala sam se iz kreveta i nešto mi je zapelo za oko. Bio je to kalendarčić. Mali kalendarčić koji je stajao na mome stolu. "O ne!"-uskliknula sam. |
