|
Dnevnik.hr Pričanje priča!
POGLAVLJA credits
|
20. Nova prilika
"Da. I susrest ću ljude koje ne bih voljela vidjeti. Bar jednog"-rekla sam. "Bar ti taj jedan neće prići"-rekao je Rick. Rijeka ljudi je prolazila parkiralištem do škole. Svi su izgledali različito, ali imali su isti cilj. Škola. Zazvonilo je za sat. "Ne brini, Will. John ti neće smijeti prići"-tješila me Ena. "Znam"-odgovorila sam joj. Ušle smo u učionicu. Na moje očekivanje, nitko me nije pitao gdje sam nestala zadnjih dana. Svi su sjedili na mjestima i čekali da sat počne. Ena je zapisivala u bilježnicu "Selena Hawks". Stara fora. Kada sam to vidjela nasmijala sam se. No, meni je cijeli sat misli zaokupiralo ubojstvo. I to ubojstvo Rickove djevojke. Zašto ju je ubio? Možda jer ga je smirivala ili je razlog bio nešto drugo. Rick je ubojica, a ja sam s njim. Zar me nije strah? Zar sam stvarno tako luda da ću ostati s njim? Ljubav je ono što me drži kod njega? No, ipak hrabro je priznao sve to, dok ja kukavica nisam mogla njemu priznati za poljubac sa Johnom. Moj čin se prema njegovom smatrao običnom gluposti. No, ja sam znala da to nije glupost. Ne, prevarila sam ga. A najgore od toga je što sam ja žudila za još više Johnovih poljubaca. Ali to se i okrenulo protiv mene. Misli su mi otišle na sobu i Johna. Na njegove luđačke oči. Trnci su mi prošli tijelom dok sam se tog prisjetila. Kako sam si mogla to dopustiti? Uvalila sam se u nevolju da shvatim kako je moje srce namijenjeno za Ricka. Stvarno sam glupa. Srest ću ga na hodniku. Znam to. Osjećam to. Moram razgovarati s njime. Ne, nisam luda. Samo želim raščistiti neke stvari s njim. "Profesore smijem li ići na WC?"-pitala sam. "Da, možeš"-dobila sam odobrenje i izašla. Ena nije ni primjetila da me nema. Ona je i dalje pisala svoje ime uz Tomovo prezime u svojoj bilježnici. Kada sam izlazila vrata su zaškripala. Ena se ni tada nije trgnula. Hodnik je bio prazan. Bilo je tako tiho i ogromno. Hodala sam tim ogromnim hodnikom do WC-a. No, skrenula sam. Nisam otišla na WC. Nešto me vuklo prema stepenicama. Otišla sam prema stepenicama. Ne, ne! Tamo ću susresti Johna. Ne smijem tamo! Ali ipak sam otišla. Bio je tamo. Sjedio je i gledao kroz prozor. "Znao sam da ćeš doći"-rekao je smireno. Šutjela sam. "Ne boj se. Neću ti nauditi"-rekao je. "Znaš kako ti vjerujem"-rekla sam sarkastično. Nije se micao sa mjesta. "Oprosti mi za onu scenu. Ne znam što me obuzelo"-rekao je. "Znaš i sam da ti nikada to neću oprostiti"-rekla sam. "Vrijeme liječi sve rane"-rekao je. "Ali neke nikada neće"-uzvratila sam. Stajala sam i gledala u njega. Nije se ni pomaknuo. "Kako buduća majka?"-pitao me. "Lažna uzbuna. Nisam trudna"-rekla sam mu. Okrenuo se i pogledao me. Opet je imao predivan pogled. Te predivne plave oči koje mogu začarati bilo koju djevojku. Bio je to onaj stari John. U njemu nije bilo ni tračka zla od prije. "Stvarno. Nisam više opasan"-uvjeravao me. Vjerovala sam mu. Sjela sam kraj njega. "Zar nije divan dan?"-pitao me. "Da, predivan je"-rekla sam. "Prekinuo sam sa Sindy"-rekao mi je. Nisam ništa rekla. "Zar ti dečko neće planuti jer sjediš tu samnom?"-pitao me. "Ne, ne zna da sam tu"-odgovorila sam mu. "Zar ne bi trebala natrag na sat?"-pitao me. "Da, imaš pravo"-rekla sam mu. Ustala sam se i krenula sam na sat. "Will?"-zazvao me-"Stvarno mi je žao zbog onoga". "Da. I meni je"-rekla sam i otišla sam. Bilo mi je nešto čudno. On je bio čudan. Bio je... drag? I brižan. Doslovno me sam natjerao da mu kažem da mu opraštam. Vratila sam se natrag u učionicu. "Dobro, jesi li ti normalna? Kako si mogla samo tako otići?"-napala me Ena. "Morala sam na WC"-uvjeravala sam je. "Što bi bilo da si naletjela na Johna?"-pitala me. Šutjela sam. "Znala sam"-rekla je-"Što ti je napravio?" "NIšta. Bio je drag"-pogledala sam je zbunjeno. "Znači, pričali ste?"-pitala me. "Da. Zamolio me za oprost. Malo mi je falilo da mu ga dam"-rekla sam joj. "Zar je toliko drag bio?"-čudila se Ena. "I previše"-rekla sam joj-"Samo, nemoj to spominjati Ricku". "Neću"-rekla je. Zvonilo je za kraj sata. Ja sam pospremala stvari u torbu, a svi su već izašli van. Izašla sam iz učionice i vidjela sam Ricka. Čekao me naslonjen na radijator. "Kako je bilo prvog dana na prvom satu?"-pitao me. "Dosta dobro"-odgovorila sam mu. Raširio je ruke i primio me u zagrljaj. Hodali smo zajedno do druge učionice. Imali smo logiku, a to znači jedan sat sa Rickom. Sjeli smo u klupu, ali nismo pričali ni o čemu. Nisam jednostavno htjela pričati. Nije se trudio izvlaćiti riječi iz mene. "Jesi li dobro?"-ptiao me kada smo hodali do kantine. "Da, dobro sam. Zašto?"-uzvratila sam. "Nekako mi se čini da si odsutna"-rekao je. "Ne! Kada ti kažem stvarno sam uredu"-odgovorila sam mu i počela sam hodati brže. Primio me za ruku. "Oprosti ako sam te uznemirio"-rekao je i pogledao me umiljatim pogledom. "Da, dobro"-odgovorila sam mu. Povukao me za ruku i odveo me ispod stepenica. "Što nije uredu? Znam da je nešto"-rekao je. "Ne mogu ti reći. Naljutit ćeš se"-odgovorila sam mu. "Siguran sam da ću se moći suzdržati"-rekao je. Oklijevala sam. Nisam mu mogla reći. "A da odgodimo taj razgovor za kasnije?"-pitala sam ga. "John, zar ne?"-pitao me. "Vedar je. Kao da je na nekakvim drogama. Bio je smiren i nije se ni pomaknuo. Osmjehnuo mi se, ispričao. Rekao je da ne zna što mu je bilo"-rekla sam mu. "Rekao sam ti da mu se ne približavaš"-rekao je podižući ton. "Molim?! Zar si ti to meni zabranio da radim nešto?"-pitala sam ga. Šutio je. "Da, upravo to. Zabranio si mi. Zar si zato napravio ono Gini? Zato jer te nije slušala?"-sinulo mi je. Okrenuo se i otišao. Primila sam ga za ruku i zaustavila ga. "Ako je to razlog, onda znaj da ti nikada neću udovoljiti ako mi išta zabraniš, a to znaći da me odmah sada možeš ubiti"-rekla sam. "Nije to isto"-rekao je. "Što nije isto?"-pitala sam ga. "To s Ginom. Gini sam rekao da drži jezik za zubima o mojem problemu, ali ona je sve htjela reći"-rekao je. Glas mu je zvučao nekako povrijeđeno. Zar sam ga povrijedila? "Reci nešto"-rekao je. "Što? Što da ti kažem? Ne mogu vjerovati da si ti tip dečka koji kada nešto kaže curi da ga mora slušati ponizno i ljubiti mu noge!"-rekla sam. Bila sam stvarno ljuta i nisam mu mogla pogledati u oči. "Od svega što sam ja učinio, svih ubojstava, tebe jedino muči to što sam ti naredio jednu jedinu stvar. Jednu stvar kojom te želim spasiti od opasnosti?"-pitao je. "A ti se kao nebi ljutio?"-uzvratila sam mu pitanjem. "Pa i ne baš"-rekao je. Nisam se prestala ljutiti na njega. "Dobro, radi što hoćeš. Idi u propast"-rekao je ljutito. "Što ti to treba značiti?"-pitala sam ga. "To znači, ma koliko boljelo, da prekidamo dok god se ne opametiš i dok ti ne uđe u glavu da je John preopasan za tebe"-rekao je čisto i smireno. Komad moga srca se prepolovio i opao je njemu pred noge. "Prekid?"-pitala sam ga sada već rastrgana. Kimnuo je glavom. Okrenuo se i počeo je hodati. Gledala sam ga kako odlazi, a onda je rijeka suza potekla mojim očima. Krenula sam u suprotnom smjeru, ne gledajući ni u šta. Nisam se obazirala na glasove, na smjeh, na povike. Samo sam hodala. Odjednom sam osjetila udarac na svojoj glavi, zaklopila sam oči i zaspala. |
